Medjunarodni Transport

Ja bi o ovom pitanju krenuo jednim drugim redosledom. Prvo bi naveo koja su dokumenta potrebna za vozilo za obavljanje ovog posla i koja su dokumenta potrebna vozaču a potom bi krenuo na pitanje koje je admin postavio" kupio šlepera zadužio se pa oće za Italiju" to je neki drugi oblik posla pa bi o tome kasnije.

Za obavljanje medjunarodnog transporta vozilo mora da poseduje sledeća dokumenta (može da se dogodi da nešta zaboravim pa neka me neko dopuni)

Za vučno vozilo

1) saobraćajna dozvola vozilo mora biti registrovano (važi godinu dana izdaje MUP)
2) polisa osiguranja (važi godinu dana izdaje osiguravajuće društvo)
3) zeleni karton važeći (važi do isteka registracije a naj duže godinu dana izdaje osiguravajuće društvo)
4) sertifikat tahografa (važi godinu dana od dana izdavanja izdaju akreditovane labaratorije)
5) fabrički sertifikat o emisionoj klasi zeleni (važi trajno izdaje ovlašćeni uvoznik vozila za SRB)
6) bela potvrda sa nacionalnim brojem koja je obavezno u sastavu zelenog sertifikata (važi godinu dana od dana izdavanja izdaje ministarstvo saobraćaja)
7) važeći sertifikat o nivou buke potreban je za odredjene zemlje u Evropi (važi 2 godine od datuma izdavanja izdaje ovlašćeni uvoznik za SRB)
Putni nalog (izdaje vlasnik vozila i važi od polaska do dolaska u sedište firme)
9) Ukoliko je u pitanju teretno vozilo sa nadgradnjom i obavlja prevoz ka zemljama istoka mora imati i TIR sertifikat (izdaje uprava carina i važi 2 godine)
10) Ukoliko se vozilo koristi za prevoz opasnih materija potrebno je da ima ADR sertifikat (izdaje ga mašinski fakultet, institut Vinča rok važenja???? )
11)Ukoliko je u pitanju teretno vozilo specijalno (hladnjača) potrebno je da ima i ATP sertifikat ( prvi put izdaje proizvodjač važi 6 godina, posle toga ide na ispitivanje i izdaje se na 4 godine. Sertifikat u SRB izdaje mašinski fakultet labaratorija Živanović Šabac)
12) za put u inostranstvo potrebne su odgovarajuće dozvole ( izdaje ministarstvo saobraćaja rokovi važenja su promenljivi )
13) u vozilu mora imati i važeće rešenje "okružnog" inspektora za saobraćaj ( izdaje republička inspekcija za saobraćaj okruga kome pripada sedište firme)
14) potvrda o tehničkoj ispravnosti vozila ( izdaje tehnički pregled i važi 6 meseci od datuma obavljanaj pregleda)
15) ukoliko se ide pod Tir karnetom u vozilu treba imati potvrdu o EORI BROJU izdaje EORI organizacija ( ovaj dokumenat je potreban špediterskim i carinskim organima važenje trajno )

Za priključno vozilo potrebno je da ima pod rednim brojevima

1, 2, 3, 5, 6, 14 ( 9, 10, 11 ako su specijalna vozila ) 13 je nosilac vučno vozilo, 15 ne treba za priključno vozilo

Dokumenta vozača

1) vozačka dozvola ( izdaje MUP važi 10 godina od izdavanja )
2) putna isprava pasoš (izdaje MUP važi 10 godina od izdavanja ili dok se ne popuni )
3) lekarsko uverenje (izdaje ovlašćena zdravstvena ustanova važi naj duže 3 godine od datuma izdavanja )
4) kartica za digitalni tahograf ( izdaje agencija za bezbednost saobraćaja važnost ???? )
5) medjunarodna vozačka dozvola ( izdaje AMSS važi 3 godine od izdavanja )
6) ADR potvrda za vozača ( ukoliko prevozi opasne materije važnost ???? )
7) sanitarna knjižica za pojedine zemlje i preduzeća ( ukolko prevozi životne namirnice važnost godinu dana od izdavanja izdaje zdravstvena ustanova )
za vozača mogu biti potrebne eventualno vize i zdravstvena osiguranja za pojedine zemlje pa to važi od slučaja do slučaja
9) za vozača je potrena potvrda o vremenu provedenom na putu odnosno 28+1 tahografski uložak

Može biti da je nešta zaboravljeno ali uglavnom to je ono naj bitnije

Ostala su još dokumenta koja prate robu

Na putu ka Evropi dokumenta koja prete robu su

1) CMR medjunarodni tovarni list (potrebno je imati više istih primeraka )
2) fakture od robe (potrebno je imati više primeraka)
3) EUR 1 dokumenat o poreklu robe
4) JCI jedinstvena carinska dekleracija koja dokazuje da je roba ocarinjena i da može da krene na put
5) robu ponekad prate i "pack liste" u kojima su detalji robe razni brojevi pakovanja težine, brojevi koleta itd
6) za pojedine robe u dokumentima se mogu naći i labaratorijske analize o sastavu robe recimo keramika, metal
7) za pojedine vrste opasnih materija ide i uputstvo o materiji koji se vozi i obično bude napisano na jeziku zemlje odakle je prevoznik
8)za robe koje se prevoze hladnjačama ukoliko su životinjskog porekla prate veterinarska uverenja
9) robe biljnog porekla u svežem stanju obavezno prate fito uverenja ukoliko su u zamrznutom stanju ili termički obradjene fito uverenja nisu potrebna
10) za pojedine robe koje se tiču prehrane i zdravlja ljudi idu i sanitarni sertifikati
11) ka zemljama istoka uz robu ide i obavezni tir karnet koji prati robu do konačnog rascarinjenja robe u zemlji primaoca i ne zamenljiv je za te destinacije.
12) ka zemljama istoka umesto EUR1 sertifikata koji prati robu ka Evropi ka zemljama RF to je CTsertifikat kao dokaz o poreklu robe i bescarinski uvoz po sporazumu naše zemlje i RF
13) obavezan dokumenat ka tim zemljama je i tzv.sertifikat o bezopasnosti odnosno labaratorijske analize o upotrebi pesticida prilikom uzgoja voća i povrća
14) osim navedenih bitno je dodati da se prilikom prvog ulaska u neku od zemalja EU na graničnim špedicijama pravi TLC dokumenat koji prati robu do konačnog carinjenja u EU ukoliko se ide sa TIR karnetom navedeni dokumenat nije potreban
15) u odredjenim zemljama vozač dobija imigracioni dokumenat ili police papir i takav dokumenat ga prati do izlaska iz zemlje koja je ga izdala

OBAVEZNA OPREMA TERETNIH VOZILA

Izvod iz Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na
putevima ("Sl. glasnik RS", br. 40/2012)

1. Rezervni točak mora postojati u motornim i priključnim vozilima tako da ga vozač može, po potrebi,
koristiti.
Pneumatik na rezervnom točku mora biti istih dimenzija i nosivosti kao pneumatici koji se koriste na vozilu ili
biti homologovan kao privremeni rezervni točak prema jednoobraznim tehničkim uslovima.
Rezervni točak ne moraju da imaju motorna i priključna vozila ako su pneumatici ili naplaci opremljeni nekim
sigurnosnim sistemom za sigurnu vožnju s izduvanim pneumatikom ili ako vozilo poseduje odgovarajuće
sredstvo za privremeno osposobljavanje izduvanog pneumatika (npr. sprej, pena u boci pod pritiskom, komplet
za brzu popravku pneumatika i sl.).

2. Aparat za gašenje požara,
Prenosni aparat za gašenje početnog požara, sa važećim dokazom o ispravnosti u skladu sa preporukom
proizvođača, mora postojati i biti postavljen na dostupnom mestu, tako da se u slučaju požara može upotrebiti
u motornim vozilima.
Aparat za gašenje požara mora gasiti požare klasa A, B i C i elektro instalacija pod naponom.
Sredstvo za gašenje je suvi prah ili ekvivalentna količina drugog pogodnog sredstva za gašenje, u skladu sa
preporukom proizvođača tog sredstva.
Na deklaraciji aparata za gašenje početnih požara mora biti naveden podatak o ekvivalentnoj količinu suvog
praha koju zamenjuje sredstvo za gašenje koje se nalazi u aparatu.
U vozilima vrste M2, M3, N1, N2, N3 i K5 mora se nalaziti najmanje jedan aparat sa sredstvom za gašenje u
ekvivalentnoj količini 2 kg suvog praha.
Potrebno je imati potvrde o ispravnosti PP aparata. Iste važe 6 meseci od datuma provere aparaa a izdaje ih ovlašćeni serviser PP opreme

3. Sigurnosni trougao, koji odgovara jednoobraznim tehničkim uslovima, mora postojati u motornim
vozilima tako da ga vozač može po potrebi koristiti.
Po dva sigurnosna trougla moraju postojati u:
1) teretnom vozilu i autobusu kada vuku priključno vozilo;
2) motornom vozilu koje se nalazi na začelju kolone kada se motorna vozila kreću u organizovanoj koloni.

4. Oprema za pružanje prve pomoći
U motornim vozilima vrsta M, N, T, C i K5 mora postojati oprema za pružanje prve pomoći (komplet prve
pomoći veličine "B") koja odgovara standardu SRPS Z.B2.001 ("Službeni glasnik RS", broj 6/10), tako da se
može po potrebi koristiti.
Oprema za pružanje prve pomoći mora se nalaziti na dostupnom mestu.

5. Dva klinasta podmetača moraju postojati, na vidnom mestu, u motornim i priključnim vozilima, čija
najveća dozvoljena masa prelazi 5 t tako da ih vozač može, po potrebi, koristiti

6. Svetloodbojni prsluk
Kada vozilo učestvuje u saobraćaju na putu, u putničkom, teretnom vozilu i autobusu se mora nalaziti
odgovarajući svetloodbojni prsluk.
Svetloodbojni prsluk mora odgovarati standardu SRPS EN 471:2010 ("Službeni glasnik RS", broj 3/11).

7. Zimska oprema motornih vozila, osim za vozila vrsta L, K, T i C podrazumeva:
1) pneumatike za zimsku upotrebu (npr. M+S, Snow, Winter i dr.) na svim točkovima vozila vrste M1 i N1;
2) lance odnosno druge uređaje za povećanje trakcije na najmanje dva pogonska točka;
3) za vozila vrsta M2, M3, N2 i N3 obavezni deo zimske opreme je i lopata.
Dubina gazećeg sloja na pneumaticima za zimsku upotrebu ne sme biti manja od 4 mm.
Na vozilima se ne smeju postavljati pneumatici sa klinovima.
U periodu od 1. novembra do 1. aprila vozila moraju biti opremljena zimskom opremom ako se zbog
vremenskih uslova na kolovozu nalazi sneg, led ili poledica. Van navedenog perioda vozila mogu biti
opremljena zimskom opremom.
Ova oprema može se postaviti na točkove i na delu puta koji nije označen znakom „Lanci za sneg“ samo kada
je kolovoz prekriven snegom.

DIMENZIJE I MASE VOZILA

Izvod iz Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u
saobraćaju na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 64/2010)
Najveća dozvoljena dužina vozila, iznosi:
1. za motorno vozilo - 12,00 m;
2. za vozilo vrste O1
- 12,00 m, s tim što se dužina prikolice meri od vučnog oka rude do najisturenije
tačke na zadnjem kraju vozila, a dužina poluprikolice se meri od ose vučnog čepa do najisturenije
tačke na zadnjem kraju prikolice;

Najveća dozvoljena dužina skupa vozila iznosi:
1. za tegljač sa poluprikolicom - 16,50 m;
2. za vučno vozilo sa prikolicom - 18,75 m;
3. za skup vozila namenjen za prevoz kontenera ili vozila - 21,00 m;
Udaljenost bilo koje tačke na prednjem delu poluprikolice i ose vučnog čepa poluprikolice ne sme biti
veća od 2,04 m.
Razmak između zadnje osovine vučnog vozila i prednje osovine prikolice i priključnog vozila sa
centralnom osovinom ne sme biti manji od 3,00 m.
Najveći dozvoljeni prepust može iznositi najviše 63% ukupnog razmaka osovina.
Najveća dozvoljena tolerancija u dužini vozila iznosi 0,5% od propisanih vrednosti.
Najveća dozvoljena širina vozila iznosi 2,55 m, osim za vozilo vrsta N2 i O sa nadograđenom
hladnjačom sa zidom debljine preko 45 mm, za koje najveća dozvoljena širina iznosi - 2,6 m;

Izuzetno, širina vozila ne obuhvata prekoračenja koja mogu nastati usled deformacija pneumatika u
zoni naleganja na kolovoz, postavljanja lanaca za sneg i ugradnje gabaritnih svetala, pokazivača
pravca skretanja, spoljnjeg ogledala, svetala za osvetljavanje puta, elastičnih blatobrana i druge
dodatne opreme elastično vezane za čvrstu konstrukciju vozila.
Svi zglobno ili elastično vezani delovi, kad se preklope uz čvrstu konstrukciju vozila, moraju biti
unutar propisane najveće dozvoljene širine vozila, a ostali delovi - unutar propisane najveće
dozvoljene širine, uvećane za vrednost dozvoljenog odstupanja od najviše 1%.
Najveća dozvoljena visina vozila iznosi - 4,0 m.
Klirens vozila mora omogućavati da vozilo opterećeno do najveće dozvoljene mase može da pređe
prepreku visine 10 cm.
Motorna vozila, kao i skupovi vozila, moraju imati takve uređaje da prilikom vožnje u krugu od 360°,
najisturenija tačka vozila mora biti vođena po krugu prečnika od najviše 25 m pri čemu se gabariti
vozila moraju kretati u pojasu najveće širine 7,2 m.
Najveća dozvoljena ukupna masa motornog vozila i skupa vozila iznosi 40 t.
Ukupna masa motornog vozila i prikolica ne sme da prelazi vrednost najveće dozvoljene mase vozila
koja je deklarisana na identifikacionoj tablici motornog vozila.
Ukupna masa skupa vozila ne sme da bude veća od najveće dozvoljene mase skupa vozila koja je
deklarisana na identifikacionoj tablici motornog vozila. Ukoliko ovaj podatak nije poznat, ukupna
masa priključnog vozila ne sme biti veća od ukupne mase vučnog vozila za više od 50 %.
Ukupna masa motornog vozila ne sme da prelazi sledeće vrednosti, i to:
1. za dvoosovinsko motorno vozilo - 18 t;
2. za troosovinsko motorno vozilo - 26 t;
3. za četvoroosovinsko motorno vozilo sa najmanje dve upravljajuće osovine - 32 t, pri čemu
maksimalno osovinsko opterećenje bilo koje osovine ne prelazi 9,5 t;

1 Vrsta O – priključna vozila
2 Vrsta N – teretna vozila Ukupna masa prikolica ne sme da prelazi, i to:
1. za jednoosovinsku prikolicu - 10 t;
2. za dvoosovinsku prikolicu - 18 t;
3. za troosovinsku prikolicu - 24 t.

Ukupna masa skupa vozila ne sme da prelazi, i to:
1. skupa vozila sa 5 ili 6 osovina:
1.1. za dvoosovinsko motorno vozilo sa troosovinskom prikolicom - 40 t,
1.2. za troosovinsko motorno vozilo sa dvo ili troosovinskom prikolicom - 40 t;
2. tegljača s poluprikolicom s ukupno 5 ili 6 osovina:
2.1. za dvoosovinski tegljač s troosovinskom poluprikolicom - 40 t,
2.2. za troosovinski tegljač s dvo ili troosovinskom poluprikolicom - 40 t,
2.3. za troosovinski tegljač s dvo ili troosovinskom poluprikolicom kada prevozi 40-stopni ISO
kontener (ili dva 20-stopna ISO kontenera odnosno izmenjive transportne sudove) - 44 t;
3. skupa vozila s četiri osovine koji se sastoji od dvoosovinskog motornog vozila i dvoosovinske
prikolice - 36 t;
4. tegljača s poluprikolicom sa ukupno 4 osovine, pri čemu su i tegljač i poluprikolica dvoosovinski, a
za slučaj da je razmak između osovina poluprikolice:
4.1. od 1,3 m do 1,8 m - 36 t,
4.2. veći od 1,8 m - 36 t, odnosno 38 t kada je najveća dozvoljena masa vučnog vozila 18 t i najveće
dozvoljeno opterećenje dvostruke osovine poluprikolice 20 t, pri čemu su pogonske osovine
opremljene udvojenim pneumaticima i vazdušnim oslanjanjem.
Osovinsko opterećenje vozila ne sme da prelazi vrednosti deklarisane od strane proizvođača i
navedene na identifikacionoj tablici na vozilu.
Osovinsko opterećenje vozila odnosno skupa vozila u stanju mirovanja na horizontalnoj podlozi ne
sme prelaziti:
1. za vozilo ili skup vozila sa jednom gonjenom osovinom - 10 t;
2. za vozilo ili skup vozila sa jednom pogonskom osovinom - 11,5 t;
Ukupno opterećenje dve osovine motornih vozila, pri čemu osovinsko opterećenje pojedinačne
osovine ne sme preći 10 t, i koje imaju međusobno rastojanje:
1. manje od 1,0 m iznosi - 11,5 t,
2. od 1,0 m do 1,3 m iznosi - 16 t;
3. od 1,3 m do 1,8 m iznosi - 18 t, odnosno 19 t ako je pogonska osovina opremljena udvojenim
pneumaticima i vazdušnim oslanjanjem, ili gde maksimalno osovinsko opterećenje ne prelazi 9,5 t;

4. Ukupno opterećenje dve osovine priključnih vozila sa međusobnim rastojanjem:
4.1. manjim od 1,0 m iznosi - 11 t,
4.2. od 1,0 m do 1,3 m iznosi - 16 t,
4.3. od 1,3 m do 1,8 m iznosi - 18 t,
pri čemu osovinsko opterećenje pojedinačne osovine ne sme preći 10 t;

5. Ukupno opterećenje tri osovine priključnih vozila sa međusobnim rastojanjem:
5.1. do 1,3 m iznosi - 21 t,
5.2. od 1,3 m do 1,4 m iznosi - 24 t,
5.3. od 1,4 m do 1,8 m iznosi - 27 t,
pri čemu osovinsko opterećenje pojedinačne osovine ne sme preći 10 t.

Na pogonske točkove vozila vrste N, ako je vozilo opterećeno i u stanju mirovanja na horizontalnoj
ravni, mora delovati najmanje jedna četvrtina ukupne mase vozila, odnosno skupa vozila.
Na točkove upravljačke osovine vozila vrste N, ako je vozilo opterećeno i u mirovanju na
horizontalnoj površini, mora delovati najmanje jedna petina ukupne mase vozila.
Odnos bruto snage motora izražene u kilovatima i najveće dozvoljene mase vozila odnosno skupa
vozila izražene u tonama, mora biti najmanje 5 kW/t.